Svaki put kada pročitamo recenziju u kojoj neki Assassin’s Creed dobije 30 odsto nižu ocenu od očekivane, a neki Gemini Rue 30 odsto višu, negde na potiljku osetimo blagi povetarac bunta, kreće „Internacionala”, Če Gevara šapuće na uvce, Bob Rok u nama maše pesnicom... Dole alavi EA, dole Ubisoft, živele indi kompanije. Naslov košta deset puta manje od reklamnog letka za AAA igru, rezultat je ljubavi, a ne sastanka sa grafikonima o trenutnoj strukturi igračke demografije, zašto da mu ne pružimo bezuslovnu podršku?

Zato što uvek postoji mogućnost da će dotični naslov, poput naših Veličanstvenih noći, krenuti stopama gotovo svih velikih kompanija, i na tržište izbaciti polufabrikovani proizvod. Dajte nam novce, a mi ćemo se (možda) potruditi da već u roku od nekoliko meseci uklonimo sve bagove, ispeglamo propuste, i napravimo proizvod koji ste, nekada davno, platili.

Mešavina šunjalice, taktičke pucačine i avanture, intrigantnog sadržaja smeštenog u alternativne osamdesete, sa mogućnošću rešavanja problema na više različitih načina, Majestic Nights u sebi nosi potencijal fenomenalne igre. „Šta biste rekli”, pitaju nas autori, „da vam neko kaže da živimo u svetu u kome je svaka poznata teorija zavere – tačna”. Ništa, odgovorili bismo, istovetni koncept već je upotrebljen u igri The Secret World, ali to ne znači da nam je takvih igara dosta. Uvek će se naći mesta za svež pristup i originalnu obradu teme. MN ispunjava oba navedena uslova, da bi se zatim spotakao na krucijalnom elementu – izvedbi. Animacija kretanja nesretno je rešena, pa ljudi kao da klize po podlozi umesto da hodaju. Kolizija između objekata ne funkcioniše uvek najbolje – projektili će prolaziti kroz nameštaj, a delovi ljudskih figura „viriti” kroz zidove i otvorena vrata. Nišanjenje je igra na sreću. Odrediti tačnu putanju metka je nemoguće. Na najlakšem nivou težine napucavaćete se sa veselim kretenima koji će svesno ignorisati vaše prisustvo dok im čučite ispred nosa; na najtežem, neprijatelji kao da su obdareni telepatskim sposobnostima i njuhom pasa čuvara. Srednji nivo težine nam nudi ćudljivosti iz obe sfere. U trenucima žestoke razmene vatre, suparnici se šetkaju kao manekeni na pisti. U baru prepunom gostiju niko se neće zapitati zbog čega se, zaboga, između njih pogurena šunja osoba sa nožem u ruci. Čuvari će svesno ignorisati buku vatrenog oružja. Na nekim od navedenih problema aktivno se radi, pa se nadamo da će u skorijoj budućnosti, makar delimično, biti ublaženi. Ne lipši magarče do zelene trave…

Avanturistički aspekt igre ogleda se u komunikaciji sa likovima i korišćenju predmeta koje ste, eventualno, pronašli u dosadašnjem toku igre. Ako niste – katanu u šake, pa glavom kroz zid. Ovako osmišljena mehanika igre imala je za cilj motivisanje na ponovni prelazak, ali verujemo da je broj osoba koje bi želele da sve prelaze ispočetka – mali.

Miša MITRANOVIĆ