Nova avantura Wadjet Eyea, A Golden Wake, ima zanimljivu atmosferu, i to prvenstveno zahvaljujući upečatljivom okruženju u koje je smeštena. Njen scenario, s druge strane, tokom cele igre ostaje u kategoriji „prosečno”. To je posebno pogubno zato što su skoro sve zagonetke tu samo da podupru priču.

Serijal Blekvel, predsednika i osnivača Wadjet Eyea Dejva Gilberta, i A Golden Wake, igra Franciska Gonzalesa, autora koji čini Grundislav Games i koji je najpoznatiji po nizu besplatnih avantura o Benu Džordanu, predstavljaju dve strane istog novčića. Naime, dok Njujork i njegovi stanovnici zauzimaju centralno mesto u mitologiji Blekvel igara, i u A Golden Wakeu je očigledna ljubav prema jednom gradu – Koral Gejblsu, mestu koje se nalazi nedaleko od Majamija. Igra počinje pre izbijanja Velike ekonomske krize početkom dvadesetog veka, u dobu blagostanja kada se Koral Gejbls ubrzano razvijao. U ulozi ste Alfija Benksa, ambicioznog trgovca nekretninama koji se u takvom okruženju snalazi kao riba u vodi. Priča A Golden Wakea nije zasnovana na kompleksnom zapletu već više asocira, recimo, na neki film Martina Skorsezea (mene je najviše podsetila na „Goodfellas”). Naime, igra prati Alfija u periodu od dvadesetak godina, dok polako postaje sve moćniji i bogatiji. Nažalost, sve dobre strane scenarija (prvenstveno dobra gluma i prisustvo jasne teme o štetnosti prevelike ambicije) anuliraju neki krupni nedostaci.

Alfi je neobičan protagonista, jer je spreman da uradi maltene sve kako bi ostvario svoje ciljeve. Međutim, pošto je takav od samog početka, bilo mi je nemoguće da se poistovetim s njim. Da je u početku priče bio dobar dečak koji kasnije zanemaruje moralnost i podleže nekom ogromnom iskušenju, bilo bi mi mnogo zanimljivije, jer bih se zapitao da li bih i ja tako postupio da sam na njegovom mestu. Dobro, ne bih, jer sam se to već zapitao kada sam konzumirao druge priče koje su se bavile istim pitanjem, što me dovodi do druge mane – glavna tema nije posebno originalna. Treći veliki propust je što sam skoro sve što znam o Alfiju saznao u razgovoru s drugim likovima, što je problem jer Alfi u tim trenucima uvek nabaci masku šarmantnog trgovca. Posledica toga je to što nisam upoznao pravog Alfija – igra prati 20 godina njegovog života, ali ne prikazuje šta radi kada ne kombinuje predmete iz inventara na poslu. Trenuci kada se njegov lik razvija zato deluju dosta neuverljivo. Grundislav je težio realizmu, ali je tim nedovoljno razvijenim realizmom samo stvorio šuplje likove.

Kao što sam rekao, skoro sve zagonetke su vrlo lake (tipa „upotrebi šibice na čoveku koji ti je tražio da mu zapališ cigaru”), tako da ne postoji osoba kojoj bih preporučio ovu prosečnu avanturu. Njen najveći kvalitet – vrlo dobar pixel-art koji odlično gradi „pre-Mad Men” atmosferu Koral Gejblsa u doba prohibicije – ovde je protraćen.

Aleksandar ĐURIĆ