Ljudi, pa ovo i nije tako loše! Većini srećnih vlasnika neke od next-gen konzola ova čuvena rečenica iz jednog domaćeg filma prva će proći kroz glavu nakon „susreta” sa NBA Live 16. Izuzetna prezentacija, zapaljive najave utakmica, bogato modelovane arene, uglačan parket, razularena publika, vrhunski modeli igrača, vickasti komentatori... Okršaji brzo kreću i vi se odjednom osećate kao sudija na nekom teniskom meču (glava sama „leti” levo-desno prateći loptu). Akcija se brzo smenjuje i munjevito premešta sa jednog koša na drugi. Kontrole su nekako prepoznatljive i logične, i samo što je prošlo par uvodnih minuta, a vi već uživate punim plućima. A onda, trećeg minuta, kreće sunovrat, bolan spust ka cilju na samo jednoj skiji...

U čemu je problem, pitate se? Kao pickup&play igra, arkadne orijentacije, NBA Live 16 razbija! Ako nikad do sada niste igrali simulacije košarke i ne razumete se preterano u mehaniku igre pod obručima, NBA Live je pravi blagoslov. Bez ikakvog učenja, mapiranja/pamćenja komandi i razmišljanja o različitim postavkama za odbranu i napad, obračunavate se sa protivničkom ekipom kao matori. Pljušte trojke i spektakularna zakucavanja, reski ulazi pod koš, „banane” i ofanzivni skokovi. Nakon odigranih nekoliko utakmica u NBA 2K16, ovde ćete protivnike pobeđivati sa 40 razlike i bušiti ih sa svih pozicija kao sir! Sve kao da je podređeno instant zabavi na kratke staze.

Jednostavno, dovoljno je pet-šest utakmica da „provalite” sve fore i fazone kojima se igra služi i tu joj je kraj. Svaki napad može da se izvede na ooo-ruk, svaka odbrana može da bude improvizacija, a cela igra u sebi ne sadrži ni najmanji procenat simulacije. Nemojte da se pogrešno razumemo, kao arkada NBA Live 16 može da pruži mnogo sati dobre zabave, ali i ništa više od toga. Nema tu dubine i pominjanja autora zbog težine. Ako hoćete da se preznojavate i dovodite svaku sudijsku odluku u pitanje, onda ovo nije igra za vas, pogotovo ako imate iskustva sa NBA 2K komplementima. Ove dve igre nalaze se na dijametralno suprotnim stranama vidnog spektra i očigledno je da pokušavaju da dođu do posve drugačijih kategorija igrača.

Zadovoljno urlanje publike i „slaganje” protivnika na kamare i nama je jedno vreme bilo strašno zanimljivo, ali vrag nam nije dao mira da primetimo sve razlike u odnosu na NBA 2K16. Nemamo ništa protiv toga da NBA Live označimo arkadnom igrom i zažmurimo na nedostatak manevarskog prostora i bojažljivi AI koji će za iskusne igrače biti ništa drugo do dosadan mačiji kašalj. Zasmetalo nam je preterano potenciranje takvog ustrojstva. Na primer, izvođenje šuteva je jednoznačno – postoji naročiti šut-metar koji se pojavljuje iznad glave igrača svaki put kada pritisnete taster za bacanje lopte ka košu. Skalu zaustavljate u najpovoljnijem momentu i vi ste uradili svoj deo posla. Da li će lopta proći kroz koš ili ne zavisi i od toga da li je igrač bio čuvan, da li je šut uputio sa odgovarajuće pozicije na terenu i slično, ali je to tako samo u teoriji. Po pet-šest puta zaredom ulaziće nemogući šutevi sa distance iako je AI ocenio da su šanse da lopta „overi” mrežicu mršavih 1:5. Dalje, ponašanje igrača je potpuno nepredvidivo i samo autori igre znaju na koji način su im „oblikovali” personality. O fizičkom modelu koji je zadužen za kontrolu leta lopte bismo tek imali šta da kažemo. Osim što lete kao kakva topovska đulad, lopte previše brzo menjaju vlasnika nakon dodavanja, šutevi ka košu retko kad imaju prepoznatljiv luk, a sve to nepovoljno utiče na posmatrača. Igrači se, takođe, previše brzo kreću i menjaju putanje i stiče se utisak da je neko ubrzao izvođenje aktivirajući parametar 1,5x. Prenervozni pokreti igrača i brz rad nogu nikako ne doprinose realističnosti, ali o čemu mi pričamo ovde još od prvih redova teksta?

Iako izgleda i zvuči prilično ubavo, NBA Live 16 dolazi sa nekoliko tehničkih nedostataka. Opet igrači... Nedostaju animacije pokreta pa su potezi često „iseckani” i čine se nekompletnim i isforsiranim. Izbliza, modeli su detaljni i krajnje verno urađeni, sa sve izlivima emocija na licima, znojenjem i slično. Međutim, kada se akcija odzumira i kamera preseli na tribine, igrači kao da gube na detaljnosti i postaju plastične lutke na kojima fale važni detalji. Veoma čudna pojava. To je naročito vidljivo nakon određenog vremena provedenog sa NBA 2K16 koji naprosto briljira na ovom polju. NBA Live 16 će se nekom ko nije igrao 2K Sportsov proizvod vizuelno činiti sasvim dobrim i pomisliće da lupetamo kao Maksim po diviziji. Nažalost, realnost je sasvim drugačija.

Ni ove godine EA Sports nije uspeo da uradi domaći zadatak i približi se braniku protivnika kako bi u DRS zoni otvorio zadnje krilce i pokušao preticanje. Za to su sami krivi, jer ni 2K Sports ove godine nije učinio puno toga da im posao oteža. Ostali su da leže u gnezdu, kao kvočka na jajima. Naše mišljenje je da autori NBA Live franšize previše forsiraju prezentaciju i sporedan sadržaj (pa samim tim i igračke režime kojih ima u izobilju), umesto da se pozabave gameplayem koji šanta kao pirat s drvenom nogom. Ne zaboravite da je NBA Live jedno vreme bio u krio-kapsuli, da je nakon toga reanimiran i rebootovan, ali njegovi autori nikako da potrefe metu. Ako je i bilo nekih nedoumica za koju se „simulaciju” košarke odlučiti ove sezone, sada definitivno takvih dilema ne bi trebalo da bude. Osim ako ste ljubitelj arkada i opuštenog pristupa igranju, a za takvo zadovoljstvo vam nije teško da izdvojite 60 „zelenih novčanica”. I ne zaboravite – NBA Live odavno ne živi više na PC-u.

Vladimir PISODOROV