Autori Lost Horizona 2, ničim izazvanog, ali očekivanog nastavka relativno solidnog prvenca su se, čini se, vodili devizom: „Na’rani prasiće i ništa ne diraj...” Nažalost, ako je prvi deo bio interesantan pilot neke drugorazredne avanturističke serije, nastavak mu dođe kao najteži filer iz poslednje sezone koji nema ni trunku prepoznatljive harizme i šarma prve igre.| Još jedna generička i lakozaboravljiva point & click avanturica, urađenu u prepoznatljivom low-fi nemačkom maniru. |
Završnica Drugog svetskog rata, svet koji polako prekriva senka hladnog rata, lov na neuhvaćene naciste koji su se izmigoljili ruci pravde, drevni i zaboravljeni artefakti još drevnijih i zaboravljenijih civlizacija čine pozornicu za još jednu generičnu i lakozaboravljivu point & click avanturicu, urađenu u prepoznatljivom low-fi nemačkom maniru. Dok je kec bio jeftina, ali i simpatična, imitacija Indijane Džonsa, sa prepoznatljivom atmosferom i prelepim lokacijama, nastavak je poput jednog od onih sasušenih, kosturolikih zombija koji je nekako izbegao prevremeno upokojenje. Dosadni likovi, još dosadnije i mračne lokacije koje su u oštrom kontrastu sa svetlim i živopisnim krajolicima iz prvog dela, generična priča puna klišea, zagonetke i načini njihovog rešavanja na nivou „kako domaćice zamišljaju uzbudljivu avanturu”, nepraktični inventar sa gomilom predmeta koji ostaju u njemu i kad ih više nigde nećete ponovo upotrebiti i drugo. Uostalom, šta reći o ambicijama autorima koji su u igru priložili i kompletno in-game rešenje za prelazak, koje je „daleko” na svega dva klika mišem... Simpatične i lepe dvodimenzionalne pozadine zamenjene su 3D modelima, odnosno novim engineom (čime je efektno ubijen šmek prvog dela), likovi se ponovo kreću u skladu sa nemačkom školom animacije ljudi u point & click avanturama, nesnosni glasovni antitalenti preglumljuju gotovo svaku drugu liniju teksta, tu je i neizdrživo dobovanje i odzvanjanje prilikom koračanja likova, bez obzira na podlogu, zamorne animacije određenih radnji i dvoklik mišem koji nekada tera lika u trk, a nekada ne. Vrhunac su pojedini imbecilni momenti u dizajnu igre, nalik preko potrebnim i u potpunosti prirodno implementiranim quick-time sekvencama (u p&c avanturi, aman), ili, na primer, deo sa infiltiranjem u Lenjinov mauzolej na Crvenom Trgu, u kojem će vam stražar oduzeti predmete iz inventara, iako će nož na opasaču (sa sve koricama) i dalje biti vidljiv na modelu glavnog junaka... Da nije sve tako crno, dokaz su proplamsaji svetlosti u vidu par lepih i detaljno odrađenih lokacija, kao i nekoliko uspelih zagonetki i problema. U svemu ostalom, ACME mašina za pravljenje generičnih avantura i dalje radi nesmanjenom žestinom, i Lost Horizon 2 možemo preporučiti samo fanatičnim zaluđenicima koji moraju da odigraju baš sve iz žanra. Aleksandar DINIĆ | | |
