PhotoFiltre Studio X

Korisnički interfejs programa neodoljivo podseća na ono što smo imali priliku da gledamo kod naslova ove vrste pre nekih 15 ili 20 godina. Gornji deo je namenjen paletama alatki sa funkcijama koje su po mišljenju autora programa često korišćene, dok je centralni i najveći deo ostavljen za obradu grafičkih fajlova.

Svaki otvoreni grafički fajl sa svoje leve strane poseduje panel u obliku filmske trake, koji predstavlja prostor za prikazivanje svih slojeva korišćenih u okviru prikazanog sadržaja. Funkcionalno lepo zamišljeno rešenje kvari skromniji izbor raspoloživih opcija od onoga što bi napredni korisnik mogao da poželi. Svi koji se ozbiljnije bave poslovima vezanim za obradu fotografija znaju da su slojevi (layers) najsnažnije oružje svakog grafičkog programa. Što više opcija u radu sa slojevima imamo na raspolaganju, to neki program možemo smatrati profesionalnijim. PhotoFiltre Studio ima prilično slabo razvijen rad sa slojevima.

Preko kontekstualnog menija na raspolaganju su nam opcije za promenu dimenzija, distorziju, slobodnu transformaciju, postavljanje i podešavanje Alpha kanala, objedinjavanje sa prethodnim slojem, pozicioniranje slojeva i njihovo dupliciranje. Ni traga ni glasa od brojnih moćnih opcija koje se kod Photoshopa nalaze u okviru dijaloga Layer Style, da ne govorimo o slojevima za podešavanje (Adjustment Layers) ili vektorskim i rasterskim maskama. Dosta širi izbor opcija u radu sa slojevima nalazi se u okviru menija Layers, ali je to opet prilično daleko od onoga što imamo priliku da vidimo kod najmoćnijih programa iz ove klase.

S desne strane radnog prozora nalazi se blok funkcija karakterističnih praktično za sve programe koji rade sa grafikom. Osim selektora boja, tu su nam na raspolaganju manje-više standardni instrumenti za manipulaciju sa grafikom. Ukoliko ih poredimo sa Photoshopom, opet ćemo morati da primetimo da je PhotoFiltre Studio prilično inferioran u odnosu na moćnog starijeg brata, kako po broju ponuđenih funkcija, tako i po načinu njihovog izvođenja. Podešavanja izabranih instrumenata obavljaju se u istom panelu preko opcija koje se pojavljuju u zavisnosti od izabrane alatke. Nažalost, prilikom rada sa ovim instrumentima praktično ne postoje nikakve opcije koje bi se pozivale putem kontekstualnog menija, što svakako utiče na udobnost korišćenja.

Zanimljiv segment programa predstavlja posebni panel koji se pojavljuje u donjem delu ekrana i namenjen je prikazivanju grafičkih fajlova koji se nalaze u više različitih foldera. Osim foldera koji su vezani za fajlove korisnika, tu se prikazuju elementi ugrađeni u program, a koji mogu biti selekcije (predefinisani geometrijski oblici koji se koriste za označavanje dela grafičkog fajla), maske (predefinisani ukrasni oblici), oblici za popunjavanje područja na slici (filovi) ili teksture. Sama ideja upotrebe umanjenih grafičkih fajlova nam se svidela, posebno kada je reč o prikazivanju selekcija, maski, šablona, filova i tekstura, ali je stvar prilikom prikazivanja fotografija dosta složenija, pošto je zbog malih razmera znatno teže uočiti razliku između dva slična primerka. Dvostrukim klikom na neku od sličica iz ovog panela, ona se prikazuje u području za obradu grafičkih fajlova.

Prethodno smo pomenuli panel sa alatkama koj se nalaz u gornjem delu ekrana, gde su smeštene neke od najznačajnijih funkcija programa, pa ovom prilikom spominjemo one najzanimljivije. Blok sa tri ikonice namenjene radu sa paletama boja, daje nam mogućnost da indeksirani RGB fajl pretvorimo u standardni RGB fajl i obratno, kao i instrument za određivanje transparencije. Transparencija je često potrebna funkcija koja je ovde izvedena tako što u okviru novootvorenog prozora pipetom uzimamo željenu boju iz aktivnog grafičkog fajla i određujemo stepen tolerancije odstupanja boje od zadanog uzorka. Ovakav pristup u slučaju prostih fotografija može da posluži, ali kada je reč o kompleksnom izboru providnosti, stvar postaje veoma zamorna. Alatka za upisivanje teksta poseduje svoj prozor u okviru kojeg se zadaje sam tekst, vrsta fonta, poravnanje i, što je veoma korisno, ugao pod kojim će slova biti ispisana. Osim toga, moguće je odrediti providnost, senku i okvir za zadani tekst.

Opcija pod nazivom Automate/Batch služi automatskoj obradi većeg broja fotografija istovremeno. Od nas se na samom početku korišćenja opcije zahteva da odredimo početni i odredišni folder, jer bez toga ne možemo da pristupimo drugim opcijama. Na raspolaganju su nam promena dimenzija slike, podešavanje osvetljenosti, kontrasta, zasićenosti i gama korekcije, korišćenje nekog od 12 filtera, rotiranje i flipovanje, kreiranje vinjeta i postavljanje zaštite putem proizvoljnog teksta.

Linija menija skriva veliki broj funkcija koje nismo stigli da spomenemo u ovom opisu. To se posebno odnosi na menije Selection i Adjust koji poseduju mnoštvo kvalitetnih alatki. Oni koji vole da se igraju sa filterima, u okviru istoimenog menija pronaći će preko stotinu dobro urađenih modula. Neki od njih daju zaista zanimljive rezultate. Još da istaknemo da PhotoFiltre može da koristi filtere pisane za Photoshop, što mu značajno povećava upotrebnu vrednost.

Iako smo istakli mnogo primedbi na njegov račun, PhotoFiltre Studio nikako ne možemo nazvati lošim programom. Naprotiv, onima koji tek zalaze u vode obrade grafike na računaru, on će biti mnogo bliži i korisniji od komplikovanih profesionalnih naslova. To i jeste njegova ciljna kategorija korisnika, pošto nedovoljan broj opcija vezanih za rad sa slojevima umnogome ograničava njegovu profesionalnu primenu. U skladu sa tim je i njegova cena koja iznosi nepunih 30 evra. Kada bi autor više poradio na funkcionalnosti korisničkog interfejsa i kada bi dodao određeni broj funkcija koje programu nedostaju, PhotoFiltre Studio bi bio jedan od nekoliko programa koji bi rado koristili svi oni kojima iz nekog razloga Photoshop nije po volji.

Igor S. RUŽIĆ