Prvi i jedini susret s Metal Gear igrama imao sam pre šesnaest godina igrajući PC port Metal Gear Solida sa PlayStationa. Igra me je vrlo prijatno iznenadila, pre svega kvalitetom „taktičko-špijunske” akcije i iznenađujuće dobrim pokušajem japanskih autora da pronađu zapadni izraz u svom pripovedanju, bez obzira na napadnu sličnost sa zapletom jednog filma sa Kurtom Raselom. Japanske igre sam tradicionalno doživljavao kao nešto što ne bih pipnuo ni štapom ako baš ne moram, ali mi je MGS ukazao na grešku mojih puteva... Ha-ha, šalim se, naravno da nije. Svaki japanski naslov i dalje ocenjujem po „Gvantanamo bej” principu: po defaultu je kriv dok se slučajno ne dokaže suprotno, najčešće uz malo waterboardinga i elektrošokova. U celoj stvari mi je žao samo to što je Gvantanamo sintagmu smislio „Zero Punctuation”, a ne ja...

Good news! Metal Gear Solid V: The Phantom Pain je izdržao tretman, skinuo oranž triko i postao slobodan čovek, to jest gear. Nominalno peti, ali realno ko zna koji nastavak serijala začetog na japanskim MSX računarima kasnih osamdesetih godina prošlog veka, s gameplay mehaničke strane jedna je od najboljih igara ove godine. Što se tiče zapleta, priča je mnogo komplikovanija, tako da tiradu o tome odlažem za dno teksta. Reći ću samo da vas pre upuštanja u igru, ako do sada ni jednom niste uronili u MGS svet, čeka konfuzija kakvu nije iskusio ni irski turista kome ste objašnjavali međunacionalne odnose na Balkanu.

MGS V: The Phantom Pain je priča o privatnoj vojnoj kompaniji u nastajanju čiji lideri moraju da se suoče s demonima prošlosti i problemima bipolarnog sveta osamdesetih godina prošlog veka. Igra predstavlja složeni amalgam pseudo open world akcije, glavnih i opcionalnih misija i menadžmenta bazom operacija, resursima i eksternim timovima koje šaljete u misije. Kampanja je dugačka i smeštena u otvorena okruženja Avganistana i južne Afrike, kao i na nekoliko specifičnih lokacija bitnih za priču. Tokom cele igre vodićete Snejka (a zovu ga Big Boss), koji okom, crnim povezom, pozom i stavom u dobroj meri podseća na Kurta Rasela u filmu „Bekstvo iz Njujorka”.

Srž igre je šunjačina/pucačina u trećem licu, a većina misija se svodi na infiltraciju u neprijateljska uporišta u potrazi za nečim ili nekim što zaslužuje da bude oslobođeno ili evakuisano. Snejk nije fleksibilan kao junaci iz Assassin’s Creed igara, ali je u stanju da trči, preskače ograde, penje se na omanje zidove i duž cevi po zgradama. Naš junak može da jaše konja, upravlja mehaničkim walkerom i zaposeda mnoga slobodna vozila u igri, mada su ti elementi sekundarni u odnosu na šunjanje i onesposobljavanje stražara iz potaje. Korišćenje najrazličitijeg oružja i često sumanutih borbenih gadžeta je tradicionalni element Metal Gear igara, ali ovde dobija sasvim nove dimenzije zahvaljujući obilju opcija koje su na raspolaganju. Stealth je, srećom, najčešće opcionalan, a većina nesporazuma uzrokovanih nestrpljenjem može se rešiti mecima, raketama, granatama, C4 eksplozivom ili nečim devetim. Zbog otvorenih mapa i prostranih terena igre snajperske puške su efikasnije od drugog balističkog oružja, a klasično ograničenje municije za snajper realno ne postoji jer u svakom trenutku možete zahtevati padobransku pošiljku s dopunom. Nažalost, neke misije zbog ovoga postaju težinski trivijalne.

Krupan element igre čini menadžment personalom u bazi, od kojeg zavise mnoge druge stvari, pre svega istraživanje i otključavanje novog oružja i opreme koja se može poneti u misije. Početni arsenal je prilično mršav jer, recimo, na raspolaganju nemate ni snajpersku pušku niti bacač raketa ili granata, tako da je inicijalni fokus na R&D esencijalan. Dobrovoljci će vam automatski dolaziti nakon svake uspešne misije, mada je prisilna regrutacija moguća i na terenu. Prvo dvogledom skenirajte protivničke vojnike i utvrdite da li imaju skillove koji su vam potrebni (opasan neki dvogled...), zatim se prišunjajte izabranom, omamite ga batinama ili uspavljujućom strelicom, za pojas mu zakačite portabl balon i evakuišite ga iz borbene zone, uz krik iznenađenja. Da, balon... Ovo je, for better or worse, japanska igra u kojoj se realna ratna tematika i istorijski autentični detalji sovjetske okupacije Avganistana kombinuju s balončićima koji mogu da kidnapuju čoveka, sanduk s metalom, džip ili minobacač i da ih sigurno transportuju u bazu usred okeana, udaljenu 2000 kilometara. U igri imate puno easter eggova i skrivenih zadataka, kao i tonu stvari koje treba pronaći i skupiti ako se želi stopostotni prelazak igre, što stvara potencijal za više od sto sati igranja. To je, pretpostavljam, jedan od razloga iz kojih igra košta celih 60 evra...

Igra je prepuna dobro režiranih filmskih scena koje su zdravorazumski doziranije nego one u Metal Gear Solid 4: Guns of the Patriots. Takozvani „Fox engine” koji pokreće igru je odličan i veoma optimizovan. Ako imate iole pristojan PC, igra će da klizi kao po puteru. Za razliku od PES 2016, druge Konamijeve igre iz septembra 2015. čiji PC port predstavlja skarabudž mešavinu engine elemenata prethodne i aktuelne konzolne generacije, port MGS V je idealan i bez ijednog lošeg kompromisa.

Vreme je za pogled na drugu stranu medalje... Ako nepripremljeni udahnete fragmente Metal Gear predanja koje vam igra nudi, postaćete mutant sa četiri plućna krila i nesrazmerno velikom glavom. Imena i motivi junaka i detalji iz njihove dvadesetogodišnje istorije za verne fanove biće muzika, a za pridošlice škripanje noktima po školskoj tabli. Revolver Ocelot, Psycho Mantis, Sniper Wolf, Solidus Snake, Venom Snake... Kao da ih je skovao dvanaestogodišnjak iz Estonije kome su dali 10 AMERIČKIH dolara i zamolili ga da smisli atraktivna imena za heavy metal bendove koje bi želeo da jednog dana gleda na koncertu u svom Sovjetskom Savezu... Imena i osnovni zamajac zapleta kompletne franšize potiču iz osmobitnog vremena koje se odavno izgubilo u izmaglici, a koje je skovao japanski tim bez pretenzija većih od zabave za klince koji vole filmove s Kurtom Raselom i Žanom Klodom Van Damom. Umesto da sve to lepo resetuju nakon prvog MGS-a, kad je postalo jasno da stvar postaje popularna i ozbiljna, Hideo Kođima i ekipa su nastavili da jašu tog čudnog, nakrivo nasađenog konja i da beznadežno komplikuju svaki končić te čudne tapiserije. Tako smo došli u situaciju da neko ko nije igrao sve nastavke, neko ko od belog zida u spavaćoj sobi nije napravio šareni i haotični kolaž prilepljenih papirića, isečaka iz novina, šema i rodoslova junaka u stilu militantnog teoretičara zavere nema nikakve šanse da makar približno pohvata kako se Snake, koji je ujedno i Big Boss, ali ne i Liquid Snake, a pogotovo ne Solid Snake, razlikuje od Venom Snakea (ili se ne razlikuje) ili Bossa koji nema prefix Big, ko je Skull Face i zašto mu želi zlo (iz niskih pobuda ili ima dobar razlog?), kakvu istoriju ima s Millerom i Ocelotom i, uopšte, zašto se stvari koje se dešavaju uopšte dešavaju? Kao pripremu za igranje MGS V iščitao sam pola MGS wikije, odigrao MGS V: Greound Zeroes, pogledao fan-made filmove sa pojašnjenjima, iscimao se više nego svojevremeno za ispit iz građanskog procesnog prava, ali mi pola stvari i dalje nije jasno... Sada bi pravi fanovi MGS-a rekli da je konfuzija mogla biti prevaziđena da sam zaista zapeo, nabavio stare Sony konzole i proveo mesec dana zatvoren u sobi do grla u metalnim gearima, ali nikakvi tripovi nikakvog japanskog new age dizajnera sa kombo facom Mikija Mausa i Vedrane Rudan ne zaslužuju toliko pažnje, osim ako ste invalid u Norveškoj koji ima vremena i dobru socijalnu pomoć, a dosadno mu je.

Metal Gear Solid V: The Phantom Pain i te kako valja igrati zbog odlične mehaničke komponente i dugačke kampanje prepune progresivno sve složenijih misija. Ako ste dugogodišnji fan storije o Snejkovima, primarni razlog će vam verovatno biti popunjavanje rupa u globalnom zapletu serijala, mada će story faktor, kod onih koji nisu fanovi sigurno imati sasvim suprotan efekat. U svakom slučaju, ovo je verovatno poslednja Metal Gear igra. Em Hideo Kodžima više ne radi za Konami, em je Konami obustavio razvoj igara za konzole i PC (osim PES franšize) i strateški se orijentisao na svet mobilnih igara. Obriši suze, Saburo, svakoj ljubavi jednom dođe kraaaj, srešćete se ponovo, na ovom svijetu ili onom, znaaaj.

Miodrag KUZMANOVIĆ