Ako redovno čitate „SK”, već znate da je World of Warships (WoWs) multiplayer naslov u kom kontrolišete niz bojnih brodova, krstarica, razarača i nosača aviona iz perioda od 1930. do 1950. godine. U ovom trenutku postoje samo dve nacije, Amerikanci i Japanci, a očekuje se uvođenje dodatnih nacija kao što su Nemci i, naravno, Britanci.

Sistem igranja je isti kao i u prethodna dva naslova iz Wargaminga (World of Tanks i World of Warplanes). Nakon svake partije, dobijate iskustvo i pare. Za iskustvo „otključavate” module, dok ih za pare kupujete. Kada otključate većinu modula, možete istražiti i kupiti sledeći brod u nizu. Sva plovila su podeljena po nivoima, tj. tierovima, pa se počinje sa Tierom 1, a završava sa brodom iz Tiera 10. Za razliku od Aviona, Brodovi mnogo više podsećaju na Tenkove, pre svega jer se odvijaju u dve dimenzije, ali nemojte da vas zavara početna sporost, pošto će od vaše metalne grdosije brzo ostati olupina ako ne pazite kako igrate. WoWs nagrađuje timsku igru, što je često nepoznat koncept za desetogodišnjeg Poljaka koji slepo juriša na protivnika i traži podršku. Ovih situacija ima više nego manje, ali to ne treba da vas obeshrabri. Nakon početne navale radoznalaca, voda se već pročistila, a nakon par nivoa, igranje postaje lakše, pošto se osnovni principi igre relativno lako ukače.

Od početka open bete do sada, laik bi rekao da se igra nedovoljno promenila i, naravno, ne bi bio u pravu. Najbitniju promenu je doživeo matchmaking na koji su se ljudi najviše žalili. Tokom bete, razlika u tierovima je bila +3, pa kada uđete sa bojnim brodom Tier 3 u partiju gde vam je protivnik neko ko ima krstaricu Tier 6, vi samo možete da ga gledate mrko jer nemate šanse da ga nadigrate bez obzira na stepen veštine. Sada je razlika u tierovima +2 tako da su partije ujednačenije.

Kao u svim WG igrama interfejs nije najsrećniji, meniji su loše raspoređeni i nepregledni, a posebno je nezgodno traženje kanala za razgovor sa drugim igračima. Za samu igru bitne su nedavno objavljene statistike raspodele igrača. Preko 50 odsto populacije igra bojne brodove, oko 35 krstarice, oko 10 razarače, a tek oko 5 odsto nosače aviona. Ova raspodela odgovara i težini igranja. Bojni brodovi su najlakši za početnike, jer imaju najviše HP-a i oklopa. Krstarice su dobre u svemu, ali sveukupno prosečne, a jedino gde se stvarno ističu je PVO. Razarači su smrtonosni u rukama iskusnog kapetana, ali će početnici imati sa njima mnogo problema. Iako su im torpeda ubitačna, zaletanje u protivnika se obično završi mrljom do nafte na površini mora, jer ma koliko bili agilni, nisu brži od artiljerijske granate.

Nosači aviona su na neki način igra za sebe. Iako bi oni mogli da odgovaraju artiljeriji iz WoT, mnogo su opasniji nego njihovi slabo pokretni parnjaci iz Tenkova. Nosači imaju nekoliko eskadrila lovaca, bombardera za obrušavanje i torpedonosaca sa kojima mogu da naprave haos i u potpunosti preokrenu tok borbe. Wargaming je uvideo koliko su oni jaki pa je sada matchmaking „sređen” da ako postoji nosač u jednom timu, mora biti jedan istog tiera u drugom. Japanski nosači izuzetno su jaki od Tiera 5 do Tiera 10, dok američki postaju zabavni tek na poslednja dva tiera. Takođe, vešt kapetan može sa jednom salvom torpeda da potopi bilo koji protivnički bojni brod, a aviona ne može da mu nestane, čak i ako uspete da mu uništite jednu eskadrilu. Kao i u pravom životu, brodska PVO nije preterano efikasna. Jednoj krstarici treba preko minut da bi uništila celu eskadrilu, osim ukoliko ne iskoriste specijalnu funkciju kada PVO u kratkom intervalu radi deset puta više štete. Nakon toga, sledi period kada ne možete da koristite ovu opciju, dok nosač može odmah da pošalje novu eskadrilu na vas.

Što se tiče karakteristika brodova, na početku su američke krstarice prilično dobre, ali od Tiera 7 pa nadalje oklop trupa im nije konkurentan, te ih svaki pogodak drastično oštećuje. Sa druge strane, japanske krstarice imaju niz malih prednosti koje ih kombinovano čine boljim od američkih brodova iste klase. Kod bojnih brodova, japanski su malo brži i pokretljiviji, sa malo manje oklopa, dok su američki primerci sporiji, ali imaju bolju zaštitu vitalnih delova. Jedina zvezda u američkoj grani je Tier 9 Iowa, koji je fantastičan brod u svakom pogledu. Sa druge strane, Tier 10 Japanac, Yamato, neprikosnoveni je vladar igre i definitivno najbolji brod u World of Warships. Razarači su prilično teški za igranje, pre svega zbog svoje ranjivosti. Japanski brodovi su malo pokretljiviji, sa malo jačim torpedima, ali i slabijim oklopom, što iskusnim kapetanima ne smeta preterano, ali je nepremostiva prepreka za nekog Leroy Jenkinsa.

WoWs je prilično zarzana igra i sigurni smo da bi bilo više igrača da Wargaming nije napravio par gadnih kikseva. Pre svega, morate igrati sa premium nalogom ukoliko imate brodove preko Tiera 8. U teoriji možete zarađivati i bez premiuma, ali onda morate da pobedite svaku partiju. Nakon Tiera 8, grind XP-a i kredita je dramatično otežan, što smeta velikom broj igrača. Iako je premium nalog deljiv (ako ga imate u Tenkovima važi vam i za Brodove), zlato nije, te morate kupovati in-game valutu pošto je mnogo potrebnija nego u Tenkovima.

Novost u odnosu na betu su ranked borbe u formatu 7 na 7, gde vas server automatski spaja i sa saigračima i protivnicima. Ovaj mod bi trebalo da je preteča e-sports takmičenja, ali je, nažalost, ceo sistem trenutno vrlo loše implementiran. Igrači se često zaleću u neprijatelja, pa paradoksalno ovde ima manje saradnje nego u random partijama.

Aleksandar AŠKOVIĆ